saveti za bezbedno sunčanje

Odluka; SPF 30 ili SPF 50?

O brzo približavajućem letu misli nam već beže na more, plažu, slobodno vreme, koje ćemo provesti napolju. Zamenimo sa radošću zimsku odeću s lakim letnjim krpicama i većina od nas pritom poželi osunčanu, zdravu kožu. Postizanje »osunčane I ujedno zdrave« kože nije više tako jednostavno kao što je bilo u prošlosti. Još pre 30 godina bilo je dovoljno izležavanje na suncu kadgod  nam se prohtelo, bez pravila in »dosadnih« preparata za sunčanje.
Danas je situacija nažalost veoma drukčija. Zato moramo za zdravo sunčanje poštovati celu gomilu pravila.
Međutim, mislim da ih se svakako isplati poštovati jer bez sunca ne možemo, pritom ne želimo oštetiti našu kožu, koja je naš najveći organ.

Koža je samostalan, no vrlo kompleksan organ, koji u sebi sadrži mnogo funkcija kao što su: zaštita od uticaja spoljnih faktora, termička regulacija, izlučivanje, funkcija čula, odbrana od mikroba i virusa. Verovatno je većina od nas premalo svesna njene zaštitne uloge i opasnosti, koje mogu oslabiti njenu funkciju. Sunčevi zraci mogu imati na kožu i kompletan organizam pozitivne i na žalost, negativne efekte.

Umereno izlaganje  suncu pozitivno utiče na organizam. Omogućava nastanak D vitamina u koži i jača odbrambenu sposobnost organizma, pozitivno utiče na naše psihičko i fizičko raspoloženje. 
Za dovoljnu proizvodnju vitamina D dovoljno je već 10-15 minutna izlaganja nezaštićene kože suncu 2-3x nedeljno. Kod starijih ljudi je proizvodnja vitamina D odn. hormona D smanjeno zato su ponekad potrebni vitaminski dodaci.

Prekomerno sunčanje može uzrokovati opekotine, pegavost, smanjenje elastičnosti i druga oštećenja kože. Ako je izlaganje višegodišnje i prekomerno, može dovesti  do bržeg starenja kože i čak raka kože. U određenim primerima može uzrokovati alergične (zavisno od imunog sistema) i fototoksične reakcije (nezavisno od imunog sistema - oštećenja kože zbog reakcije među sunčanim zrakama i supstancama, koje nanosimo na kožu ili jedemo/pijemo). Krivci za poslednje su najčešće preparati (parfemi, preparati od kantariona), koje nanosimo na kožu pre ili u vreme sunčanja. Za nastanak fototoksičnih reakcija su nemalo puta odgovorni i različiti lekovi (lekovi za sistemsko lečenje akni, peroralni antidiabetici, kontraceptivi, antibiotici, nesteroidni antireumatici,..). Preparati, koje nanosimo na kožu, kao lekovi, koje uzimamo oralno, naime uzrokuju fotosenzibilnost kože i s tim mogućnost nastanka fototoksične reakcije.

Zašto dolazi do štetnih efekata posle sunčanja?

Sunčevo zračenje čine zraci različitih talasnih dužina. Pri izloženosti suncu najpre osećamo toplinu, to su infracrveni  zraci, koji nisu opasni za kožu. Opekotine od sunca i druga oštećenja kože uzrokuju ultraljubičasti zraci. Intenzivitet sunčevog UV zračenja se u zadnjim desetljećima povećava, jer se stanjuje zaštitni sloj ozona u gornjem delu atmosfere i zato do površine zemlje dolazi više UV zračenja nego u prošlosti.
UV zrake delimo glede na talasnu dužinu na UVA, UVB i UVC  zrake.

Za nastanak opekotina od sunca ,,krivi“ su UVB zraci (290-320 nm), koji mogu prodreti u kožu do njenih bazalnih slojeva te je oštećuju. UVB zrake blokiraju gusti oblaci, gusto tkana odeća i staklo. Većina UVB zraka prodre na Zemlju pri vedrom nebu, sredinom dana i leti, manje su opasne, kad je sunce nisko, u predelima s većom zemljopisnom širinom, zimi, leti rano ujutro i kasno uveče.

Slika 1: Efekat  UV zraka na kožu

UVA zraci (320-400 nm) su mnogo manje opasni za nastanak opekotina od sunca. Apsorpcija i rasipanje UVA zraka u atmosferi je zanemarljiva, posebno kad je sunce nisko na nebu. Budući da na Zemljinu površinu dodiruje približno 20 puta više UVA nego UVB zraka, itekako doprinose kompletnoj ispostavljenosti UV zracima.
U poređenju  s UVB zracima prodiru dublje u kožu i zato uzrokuju oštećenja njenih dubljih slojeva. Prodiru kroz oblake, laganu odeću i neobojeno staklo, kroz dan i tokom cele godine, zato do određene mere uzrokuju stalna oštećenja kože, koje uopšte ne zapažamo, međutim odgovorni su za ubrzano starenje i nastanak raka kože. Te zraci imaju veoma veliki uticaj na slabljenje imunog sistema kože.

Slika 2: Poređenje prodiranja UVA i UVB zraka

UVC zraci (100-290 nm) imaju najkraću talasnu dužinu, međutim najveću energiju i zbog toga su najštetniji za tkiva. Međutim na sreću, mogu prodreti samo u gornje slojeve kože, najvažnije je, da većina UVC zraka ne dostiže Zemljinu površinu, jer ih zaustavlja ozonski sloj atmosfere.

Štetni uticaji sunčeve radijacije na kožu i osnovne preporuke za zaštitu

U drugoj polovini 20. veka su se pri masovnom izlaganju sunčevoj svetlosti počeli pokazivati raznovrsni štetni efekti na koži, koje većinom uzrokuje delovanje ultraljubičastog dela spektra sunčevog zračenja. Već dugo su poznate rane posledice prekomernog izlaganja suncu, kao što su npr. sunčeve opekotine kože. Uvek više znamo i o dugoročnim posledicama.

Koristite sredstva za zaštitu od sunca, koji primerno štite vašu kožu od UVA i UVB zraka.
Sunčev zaštitni faktor (eng. »sun protection factor« - SPF) je vrednost, koja označava 'snagu' proizvoda za zaštitu od opekotina od sunca, dakle pre svega od UVB zraka. Ako proizvod ima npr. SPF 10, znači da smo posle korištenja istog slobodno na suncu 10x duže, nego ako bi bili nezaštićeni.

Tabela I: Vreme vlastite zaštite i preporučen SPF u zavisnosti od tipa kože, boje kose i očiju

Uz zaštitu od UVB zraka (označena sa SPF) sredstva za zaštitu od sunčevih zraka  mora da štiti i od UVA zraka. Budući da SPF štiti pre svega od opekotina, mogu zaštitna sredstva samo s UVB zaštitom pobuditi lažni osećaj sigurnosti, kožu ne štite od opasnih UVA zraka. Zaštitu od UVA zraka na proizvodima označava standardizovani žig UVA, koji  industrija uvodi na oznakama svojih proizvoda. Taj žig znači, da proizvođač garantuje, da je zaštita od UVA zraka minimalno 1/3 zaštite od UVB zraka - t.j. 1/3 navedenog SPF-a.

Slika 3: Logotip, koji označava i garantuje da je zaštita od UVA zraka minimalno 1/3 zaštite od UVB zraka

Tabela II: Podela zaštitnih faktora po kategorijama

Za postizanje SPF 50 u preparatima za sunčanje potrebno je u poređenju sa SPF 30 ugraditi 50-150% više filtera  (zavisno od same formulacije i vrste filtera). Zaštita je teorijski dalja npr.:

• SPF 30 – 15 min bez zaštite x 30 = 450 min (7,5h)
• SPF 50 - 15 min bez zaštite x 50 = 750 min (12,5h)

Kod tog izračunavanja potrebno je uzeti u obzir sledeće faktore:

• fizička aktivnost-znojenje
• kupanje, tuširanje
• brisanje s peškirom
• odevanje nakon aplikacije proizvoda za sunčanje

Sve to izrazito smanjuje efikasnost zaštitnih proizvoda, zbog čega je potrebno nanošenje  više puta!
Zbog toga nema smisla upotrebljavati proizvode s izrazito visokom zaštitom, jer realno gledano, nanosimo proizvod za najviše nekoliko sati (2-3 sata). U letnjem vremenu, kad se koriste ti proizvodi, teško se suzdržavamo od gore nabrojanih aktivnosti, zbog čega se izgubi zaštita i potrebno je proizvod tako ili tako ponovno naneti. Baš ništa nam ne pomaže ako smo se namazali s npr. faktorom 50+.

Moramo takođe biti svesni da zbog zaštite od UV zraka faktor 50 i faktor 30 deluju skoro jednako.  Faktor 50 zaustavi samo 1-2% više UVB zraka nego faktor 30.

Tabela III: % zaustavljenih UVB zraka pri datom zaštitnom faktoru

Nanošenje proizvoda za zaštitu od sunca nažalost nije jedina i takođe dovoljna mera za zaštitu od štetnih uticaja sunca!

Čega još moraju potrošači da budu svesni?

• dovoljna količina proizvoda – preporučena  količina kreme ili mleka pri jednom nanošenju  za kompletno telo odraslog čoveka je približno 35 mL – to znači približno 2 vrhom pune supene kašike. Tu količinu potrebno je naneti barem 20 min pre sunčanja i nanošenje ponoviti nakon svakog kupanja ili brisanja s peškirom! 
Zaštitni sloj proizvoda, zbog različitih uzroka nakon dva do tri sata izgubi efikasnost. Svaka 2-3 sata moramo da nanosimo preparat, pritom ne smemo zaboraviti  uši, potiljak  i  stopala.
• potrebno je zaštititi  i usne s primernim preparatom za taj deo tela sa SPF barem 15.

• ne izlažite se suncu između 11. i 15. sati, za osetljive između 10. i 16. sati, jer je tad sunce najjače

• kad nije moguće izbeći izlaganje suncu, potrebno je telo zaštititi još s odećom i pokrivačem i sunčanim naočarima. Pokrivači neka budu bez rupica.  Odeća neka bude od prirodnih materijala, neprovidna i neka pokriva veći deo tela. UV prohodnost tkanine zavisi takođe od vrste vlakana (preporučuje se pamuk). Dodatno utiče i sadržaj vode (mokra odeća ima obično niži zaštitni faktor nego suva, jer voda među vlaknima snižava odbojnost materijala; vlažnoj odeći od viskoze i svile se zaštitni faktor poveća, jer pri bubrenju vlakana dolazi do smanjivanja pora među vlaknima).

• zaštita dojenčadi i male dece s upotrebom šešira, prikladne odeće, sunčanih naočara i senke

• primena pravila senke: potraži hlad, kad senka tvog tela postane kraća od dužine tela.

Razlika među organskim i anorganskim UV filterima

UV filtere, koji se upotrebljavaju u proizvodima za sunčanje delimo na dva tipa:

• ORGANSKI (hemijski) filteri
• ANORGANSKI (fizikalni) filteri

ORGANSKI filteri

Njihova karakteristika je da prodiru u površinski deo kože te apsorbuju UV zračenje (promene ga u toplinu, koja nije štetna) i blokiraju njegovu transmisiju (prolaz) dublje u kožu.

Prednosti:

• zbog upijanja je razmazljivost proizvoda bolja, isto tako je osećaj na koži prijatniji.

Slabosti:

• kod pojedinaca s osetljivom, alergijama podložnom kožom, mogu uzrokovati alergije
• većina organskih UV filtera štiti od UVB zraka, retki od UVA. Neki među njima  imaju slabost da su fotolabilni – raspadaju  pod uticajem UV zraka. Zato su potrebni stabilizatori (najčešće drugi filteri), koji deluju sinergijski s UVA filterima (dopunjuju se) i štite ih od raspadanja.

ANORGANSKI filteri

Ne upijaju se – ostaju  na koži. UV zračenje odbijaju i rasprše. Po konzistenciji su to praškovi (titanov dioksid ili cinkov oksid).

Prednosti:

• jer ostaju na koži i verovatnoća pojave alergija je izrazito mala, zato su preporučljivi za ljude s osetljivom kožom i pre svega za nežnu dečju kožu.
• većina tih filtera su širokospektarni (znači da štite u širokom talasnom području) zbog čega štite od UVB i UVA zraka.

Slabosti:

• zbog samog oblika filtera (praškovi) razmazljivost je slabija. Budući da se ne upijaju (što je prednost!), ponekad je koža po nanosu belkastog izgleda.
  Ako smo pritom svesni, da je ta neugodnost zapravo posledica prednosti takvih proizvoda, onda mislim, da je ta minornog značenja.

Proizvođači filtrera su naravno u želji, da zadovolje potrošača razvili posebni oblik fizikalnih filtera, koji ne ostavljaju beli film na koži. Radi se naime o hemijski jednakim filterima, razlika je u samoj obradi. Prah samelju u jako male delove (nanodelove). Naučni dokazi vezano za penetraciju nanodelova u kožu su još uvek nedovršeni. Veruje se da nanodelovi veličine 10 nm prodiru u površinski deo kože i kroz nju u dublje slojeve kože, međutim delovi veličine 20 nm ili veći, ne bi imali tu sposobnost.

Još uvek ostaje briga pri:

• daljoj upotrebi, 
• upotrebi na oštećenoj ili oboleloj koži, 
• upotrebi veće količine proizvoda

Primeri takve upotrebe proizvoda s nanodelovima još nisu bili ispitani. Dakle, kakva je situacija s prolaskom UV filtera u obliku nanodelova pri proizvodima za sunčanje, koji se koriste u velikim količinama, na celom telu i puno puta na koži koja je oštećena od sunca i vetra?

Ne zaboravimo, da je prednost upotrebe fizikalnih UV filtera u obliku nanodelova u poređenju s konvencionalnim fizikalnim UV filterima, samo u estetici odn. izgledu na koži - dakle belkastog filma na koži stvarno nema, međutim sigurnost upotrebe istih još uvek nije potpuno razjašnjena i potvrđena.

Odluka je vaša!

Nina Kroflič, mr.ph.